Amerikanci danas, 5. novembra, izlaze na birališta kako bi glasali za novog predsednika.
Nakon zatvaranja birališta, rezultat može biti poznat odmah, ali ako je trka tesna, možda ćemo na pobednika čekati još nekoliko sati, dana ili čak nedelja.
Evo šta sve treba da znate o proglašenju pobednika.
Kada se očekuju rezultati predsedničkih izbora 2024?
Prva biračka mesta u SAD zatvaraju se tačno u ponoć, a poslednja tek u sedam ujutru po našem vremenu u sredu. Dok su ranijih godina pobednici predsedničkih izbora proglašavani tokom izborne noći ili rano sledećeg jutra, ove godine rezultat bi mogao da se oduži.
Gusta trka između kandidatkinje Demokratske stranke Kamale Haris, trenutne potpredsednice, i kandidata Republikanske stranke Donalda Trampa, bivšeg predsednika, pokazuje znakove izjednačene borbe, što može uticati na brzinu proglašenja rezultata.
Ako dođe do tesnih rezultata, kao što je slučaj u ključnim državama poput Pensilvanije, možda će biti potrebno ponovno brojanje glasova. U toj državi, ponovno brojanje se pokreće automatski ako razlika između kandidata bude manja od 0,5 procentnih poena. Na prethodnim izborima 2020. godine, razlika je bila nešto veća – oko 1,1 procentni poen.
Pored mogućeg ponovnog brojanja, na rezultate mogu uticati i pravni izazovi. Republikanci su već podneli više od stotinu tužbi širom zemlje, usmerenih na pitanje biračkog prava i načina upravljanja biračkim spiskovima.
S druge strane, brže prebrojavanje glasova u državama poput Mičigena, kao i manji broj glasačkih listića poslatih poštom, mogu doprineti bržem završetku procesa. Za razliku od 2020. godine, kada je pandemija povećala broj glasova poslatih poštom, ove godine se očekuje više glasanja uživo. To bi moglo ubrzati objavljivanje rezultata u određenim državama.
Kad su zvanično proglašeni rezultati predsedničkih izbora 2020? Sve o čekanju na pobednika
Izbori 2020. godine: Kako je Bajden proglašen pobednikom
Izbori 2020. godine održani su u utorak, 3. novembra, ali su američke televizijske mreže proglasile Džozefa Bajdena pobednikom tek kasno ujutru u subotu, 7. novembra.
Dok su Amerikanci odlazili na spavanje u izbornoj noći, Trampove pristalice verovale su da je pobeda na dohvat ruke. Međutim, oba kandidata bila su veoma blizu osvajanja potrebnih 270 elektorskih glasova.
Iako su rezultati predsedničke trke bili poznati u većini država u roku od 24 sata, nekoliko ključnih država, poput Pensilvanije i Nevade, je ostalo neizvesno.
U Pensilvaniji, koja ima 19 elektorskih glasova, glasovi su naginjali na stranu demokratskog kandidata. Nakon što su stigli novi glasovi iz te ključne države u subotu ujutru, televizijske mreže su prognozirale pobedu Bajdena. CNN je bio prvi koji je objavio ovu prognozu, a ostale mreže su je usledile u narednih 15 minuta.
Ovaj trenutak označio je preokret u trci, a Bajdenova pobeda potvrđena je kada su ključni glasovi prebrojani, čime je završena uzbudljiva i napeta izborna noć.
Kako se broje glasovi na izborima?
Proces brojanja glasova započinje zbrajanjem glasova koji su dato na dan izbora. Nakon toga, prebrojavaju se rani glasovi poslatih poštom, osporeni glasovi, a na kraju i glasovi iz inostranstva i vojske.
Lokalni izborni zvaničnici, bilo da su imenovani ili izabrani, zaduženi su za proveru, obradu i brojanje svakog pojedinačnog glasa. Ova provera uključuje nekoliko koraka:
- Provera glasačkih listića: Zvaničnici upoređuju broj ubačenih listića sa brojem aktivnih birača, otvaraju i pregledaju svaki listić kako bi se osiguralo da nije pocepan, umrljan ili oštećen. Takođe, dokumentuju i istražuju sve nedoslednosti koje se mogu pojaviti.
- Prebrojavanje glasova: Nakon provere, glasovi se unose u elektronske skenere koji prikazuju rezultate u tabeli.
- Ručna provera: U nekim slučajevima može biti potrebno ručno prebrojavanje ili dvostruka provera kako bi se osiguralo tačno brojanje.
Svaka država ima svoja stroga pravila koja određuju ko može da učestvuje u procesu brojanja, redosled obrade glasova, kao i delove procesa koji su otvoreni za javnost. Takođe, propisano je i kako stranački posmatrači mogu da prate i intervenišu tokom brojanja glasova. Ova pravila pomažu u održavanju transparentnosti i integriteta izbornog procesa.
Šta se dešava ako izbori završe nerešeno?
Postoji mogućnost da izbori završe bez pobednika, posebno ako oba kandidata dobiju po 269 glasova u elektorskom kolegijumu. U takvoj situaciji, rešenje dolazi iz Kongresa.
Članovi Predstavničkog doma (donji dom američkog Kongresa) glasali bi za izbor predsednika u procesu koji se naziva kontingentni izbori. Ovo je specijalan postupak koji se primenjuje kada nijedan kandidat ne osvoji većinu elektorskih glasova. Svaka država ima pravo na jedan glas, a većina od 26 glasova potrebna je za izbor predsednika.
Istovremeno, Senat (gornji dom) bi glasao za potpredsednika. U ovom slučaju, svaki senator bi imao jedan glas, a potrebna je većina od 51 glasa za izbor potpredsednika.
Međutim, važno je napomenuti da se ovakva situacija nije dogodila već oko 200 godina. Poslednji put kada je došlo do kontingentnog izbora bio je 1825. godine, kada je Džon Kvinси Adams izabran za predsednika nakon što nijedan kandidat nije dobio većinu elektorskih glasova. Ova procedura služi kao sigurnosna mreža, osiguravajući da se izabrani lideri mogu odabrati čak i u nepredviđenim okolnostima.
