„Nasmešimo se da bismo izgledali bolje na slikama kada ih prave“, šali se Marvan, glavni konobar hotela u Bejrutu. Dok on i njegove kolege zure u nebo, pokušavajući da uoče izraelski izviđački dron koji im zuji iznad glava, muzika i cvrčanje ptica ne mogu da priguše njegovo duboko brujanje. Zvuči kao da je neko ostavio upaljen fen ili motocikl koji kruži po oblacima.
Marvanov hotel nalazi se u Ašrafijeu, bogatoj hrišćanskoj četvrti koju Izrael nije gađao u prethodnim sukobima. Tu sam i ja smeštena, okružena snagama svakodnevice i neizvesnosti.
Dramatični Preokret
Dva dana kasnije, situacija se dramatično menja. Dva izraelska projektila grme iznad Ašrafijea, a ja čujem vriske dece i odraslih. Ljudi trče na balkone ili otvaraju prozore, pokušavajući da shvate šta se upravo dogodilo. U roku od nekoliko sekundi, eksplozija potresa ulice oivičene drvoredima.
Svuda u mojoj zgradi, pogledi su usmereni ka Dahijeu, južnom predgrađu Bejruta i uporištu Hezbolaha, koje je delimično vidljivo iz naše četvrti. Ubrzo shvatamo da je udar pogodio područje koje se nalazi na samo pet minuta vožnje od nas.
Cilj Napada
Lokalni mediji izveštavaju da je meta bio Vafik Safa, visoki oficir za bezbednost Hezbolaha i zet nedavno ubijenog lidera Hasana Nasralaha. Prema izvorima, Safa je preživeo napad, ali zgrada koja je pogođena bila je puna ljudi koji su nedavno izbegli u Bejrut. Izraelska vojska nije izdala nikakvo upozorenje pre napada, a stradalo je najmanje 22 ljudi. Ovo je bio najsmrtonosniji napad do sada.
Život u Beirutu je kompleksan i ispunjen kontrastima. Dok se humor koristi kao odbrambeni mehanizam, stvarnost rata ne ostavlja mnogo prostora za smeh. Ljudi se suočavaju s nesigurnošću i strahom, ali i dalje nalaze načine da izdrže. Bejrut ostaje grad koji, uprkos svemu, živi i diše.
„Oh, moj Bože. Šta bi bilo da smo prolazili ulicom?“ uzvikuje komšija. „Tom ulicom idem na posao.“ Njegove reči oslikavaju strah koji se širi među stanovnicima Beiruta.
„Koje su garancije da sledeći put neće pogoditi zgradu u našoj ulici, ako imaju neku metu?“ pita drugi komšija, naglašavajući sveprisutnu nesigurnost.
Tragični Događaji
Ova skorašnja pometnja u Libanu započela je 17. i 18. septembra, kada su talasi eksplozija pejdžera odneli živote najmanje 32 ljudi, a više od 5.000 je ranjeno—među njima borci Hezbolaha i civili. Mnogi su izgubili oči ili ruke, ostavljajući trajne posledice.
Vazdušni napadi su se pojačali na jugu, kao i u južnom predgrađu Bejruta, gde su stradali visoki komandanti Hezbolaha, uključujući Nasralaha. Tridesetog septembra, Izrael je izvršio kopnenu invaziju na Liban. Zvaničnici izveštavaju da je u poslednjim bombardovanjima poginulo 1.600 ljudi.
Svedoci Sukoba
„Videla sam mnoge od udara sa moje terase“, kaže jedan stanovnik. Protekle tri nedelje delovale su kao da ih je neko „premotao unapred daljinskim upravljačem“, primećuje konobar Marvan. „Još nismo stigli da svarimo šta se tačno desilo.“
Razgovarala sam s njim mnogo puta tokom proteklih 12 meseci, otkako su se sukobi između Hezbolaha i Izraela pojačali. Marvan, koji ovde živi ceo život, svedočio je svim ratovima između dve strane.
Promena Uverenja
„Oduvek sam bio optimista i nikad nisam verovao da će ova runda borbi eskalirati u rat“, priznaje sada. „Povlačim sve ono što sam vam govorio. Nisam želeo da u to poverujem, ali mi smo u ratu.“
Ulice su pretrpane automobilima, od kojih su neki ostavljeni nasred bulevara.
Stotine ljudi koji su pobegli od izraelske invazije na jugu zemlje sklonili su se u predgrađima prestonice, skrivajući se po školama u „bezbednijim“ naseljima.
Mnogi od njih su primorani da spavaju na ulici.
Na auto-putu ka aerodromu i jugu, na bilbordima se vidi lice Hasana Nasralaha, ubijenog vođe Hezbolaha.
Ljudi koji su za Hezbolah i protiv njega govore mi da ovo deluju nadrealno.
U drugim oblastima, plakati na kojima je prethodno pisalo „Liban ne želi rat“, sada je poruka: „Molite se za Liban“.
Čuveni gradski Trg mučenika, uobičajeno mesto protesta i masovnih božićnih proslava, pretvorio se u grad šatora.
Porodice se tiskaju ispod skeleta gvozdene Božićne jelke.
Oko isečene stisnute pesnice postavljene iznad trga posle protesta omladine 2019. godine nalaze se ćebad, dušeci i šatori napravljeni od svega što su ljudi mogli da nađu.
Još sličnih prizora je iza svakog ćoška.
Priručni domovi protežu se od trga sve do mora.
Većina ovdašnjih porodica su sirijske izbeglice, koje su ponovo bile raseljene i kojima je zabranjen pristup skloništima ograničenim samo za libanske državljane.
Ali mnoge libanske porodice takođe su ostale bez krova nad glavom.
